У раним јутарњим часовима, кренули смо на екскурзију свесни чињенице да су пред нама најлепши тренуци нашег школовања, који ће заузети посебан кутак у нашем сећању, далеко од заборава.
Путовање је било дуго, али забава и смех који је одјекивао аутобусом препуном насмејаних лица, учинили су га мање напорним.
Прва локација била је очаравајућа Постојнска јама, чији смо део сликовитог подземног света имали прилике да разгледамо током вожње возићем. Упознали смо се са тајанственим креацијама природе, стваране годинама. Ова посета никога није оставила равнодушним.
Путовање смо наставили до Италије, где смо и преноћили, а сутрадан смо посетили предивну Верону, град љубави. Добро позната прича о Ромеу и Јулији, овом граду даје посебну чар. Јулијина кућа, чувени балкон и безброј заљубљених лица који остављају љубавне поруке на зиду…
Италија је била заиста прелепа, али Шпанија нас је посебно одушевила. Топла плажа и звук таласа, који, чини ми се, и даље чујем кад отпутујем мислима до тог предивног места. Затим јединствена архитектура Барселоне, Саграда Фамилија, купила нас је својим очаравајућим изгледом и уникатношћу. Велики акваријум и мноштво врста риба… као да смо на тренутак били део тог подземног океанског света!
Док су Монако и Кан сијали својим посебним гламуром, Азурна обала је такође на свој начин била вредна дивљења. Наша последња локација, а уједно и другачија од осталих, јесте Венеција. Уске улице и безброј мостова, међу којима је и добро познат Мост уздаха, красе овај град на води. Архитектура Венеције одаје нам утисак као да смо у том неком прошлом времену и остаје нам само да се питамо колико ли је тек чаробна у време карневала.
На крају путовања било нам је јасно да су ово заиста били предивни тренуци, како дружења, тако и упознавања других култура и знаменитости. И наравно, уверена сам да бисмо сви пожелели још једно овакво путовање.
Вратили смо се свакодневним школским обавезама, задацима, тестовима, новим лекцијама, спремни у поход на нова знања. То је другачије путовање, теже и напорније од екскурзије. У тешким тренуцима довољно је да се само мислима вратимо у пределе топле Шпаније, чаробне Италије, шармантне Француске, и изнова добијемо неку нову снагу.
Након екскурзије остаје мисао да живимо у дивном свету, који је пун лепоте, чари и авантура. Ту лепоту смо открили јер смо је тражили отворених очију. Екскурзија нас је оплеменила, духовно обогатила за мисао да су путовања промене у нама самима, промене које трају и трају, дубоко и заувек.
Милица Јовановић IV/6