Инспирацију не треба ловити. Она се сама, тек тако, појави. А онда кренеш да пишеш и пишеш.
Наиме, професорка српског је једног јутра напоменула у одељењу да је расписан литерарни конкурс Културно-издавачког центра Српска кућа из Пожаревца – зборник књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Било је дозвољено послати било какав рад – песма, кратка прича, поема. Испрва нисам имала идеју о чему бих могла писати а онда ми је дошла инспирација – узела сам папир и оловку и писала. Наслов мог рада био је “Ред у хаосу”. Поред мог дела, које се прославило и изашло у књизи, из Пољопривредно – ветеринарске школе са домом ученика „Свилајнац” прославила су се и дела других ученика – Александра Васић “Без наслова”, Светлана Ердеш “Невидљиви кораци”, Анђела Петровић “Ипак овде”. За свако од ових дела уложено је доста труда, и свако је посебно. Идеје су нам саме долазиле, склапале смо реченице и учиниле нашу професорку као и школу поносном.
Јако је леп осећај када знаш да се баш твоје име и твоје дело налази у књизи, и да је баш оно одабрано да буде ту од хиљаде и хиљаде других радова. Ученици ове школе поседују јако велики потенцијал који треба искористити – што наши професори и раде!
Милићевић Александра III5