Као најбољи ученици завршних разреда Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика „Свилајнац“ и Средње школе „Свилајнац“, окупили смо се осмог маја испред зграде Општине Свилајнац, спремни да своје знање претворимо у путовање.
Узбуђени смо, а с правом и срећни. Забринути како ће пут протећи.
Ту су и ученици из друге школе, свако на својој страни и свако у својој машти стварао је слику предстојећег путовања.
У почетку смо били тихи, мирни, ненаспавани, јер је рано јутро, али смо се након краткотрајног одмора почели веселити свему што нас чека.
Аутобусом на путевима Србије орила се граја.
При улазу у Мађарску смо се умирили и одмарали, а касније смо свратили у чувени ресторан „Тања Чарди“ у Мађарској. Уживали смо у специјалитетима мађарске кухиње, након чега смо продужили пут за Праг.
У Чешку смо стигли у вечерњим часовима и упознали се са животом успаваног Прага.
Црни камен Карловог моста је сјајио, а калдрма је одзвањала од наших корака.
Влтава је наставила својим током упркос малој групи која је својим присуством реметила ноћни смирај.
А ми смо у групици уживали посматрајући сјај камена и ослушкујући бат корака и тихи жубор реке.
С првим сунчевим зрацима град се пробудио.
Било је доста туриста, сви су журили да виде комплекс дворца, катедралу светог Вида, као и чувени сат Орлој на градском тргу.
Карлов мост је био крцат људима.
Једна од знаменитости на мосту била је и статуа Ивана Непомука.
Говорило се да уколико додирнемо позлаћени део статуе, испуниће нам се жеља.
Руке су хрлиле ка позлаћеној каменој слици великог чешког заштитника.
Предуслов за испуњење жеље је да жеља мора бити добронамерна, да не сме бити материјална и да мора заувек остати тајна.
Поподне смо провели у путу за Беч.
Чувене бечке шницле су нам биле изврсне, а за овакве какве смо ми јели, сматрам да су испуњење сваке гастрономске пасије.
Разлика између Прага и Беча је била очигледна. Праг – стари рурални град у којем урбанизација није овладала наспрам модерног Беча.
Сутрадан, приликом вожње кроз чувени булевар Ринг, могли смо да видимо све најважније институције престонице Аустрије. Природњачки музеј, зграду Опере, зграду Уједињених нација, Градску скупштину.
Имали смо и прилике да уживамо у погледу на трг Марије Терезије, катедралу Светог Стефана, а ту је и прелепи дворац Белведере, задужбина Еугена Савојског.
Након тога нас је чекао пут за Мађарску.
Расвета Мађарске нас је очарала.
Ланчани мост који спаја Будим и Пешту. Урбана средина Пеште и стари део Будима. Очаравајући поглед на Дунав и грандиозна Ваци улица.
Да напоменем још да су смештај и услуге у хотелима биле сјајне, као и водич Драган који је био ту да нас научи и насмеје.
Време проведено у аутобусу било је испуњено дружењем, песмом.
Гимназијалци и пољошколци су се сјајно здружили и уживали у путовању од осмог до једанаестог маја, а дружење ћемо наставити и после овог путовања.
Такође, људи који су ишли са нама, представници Општине Свилајнац и медија, професори из обе школе, сви су се потрудили да нам ништа не недостаје и да овај наш пут учине још квалитетнијим. Хвала им на томе!
Хвала и Општини Свилајнац што нам је омогућила ово путовање!
За крај желим да поручим: вредело је!
Ми ученици смо то својим радом заслужили, а неко је то знао да препозна. Поручујем ја, као што и Општина поручује дужи низ година организовањем наградне екскурзије “Претвори знање у путовање”, да се рад и знање исплате!
Мирјана Васић IV4
